DONACIJA HRANE I ODEĆE U ŠANGAJU
Šangaj je romsko naselje koje se nalazi u industrijskoj zoni van Novog Sada, umesto čistog vazduha tu su izduvni gasovi NIS naftagasa, i drugih firmi u radnoj zoni Sever 4, te bi retko ko svestan šta unosi u pluća svakim dahom tu dobrovoljno živeo. Crveno-beli dimnjak sa rafinerije koji svi gledaju iz daleka npr. sa Petrovaradinske tvrđave, Šangajci mogu gotovo da dotaknu. Već u ekološkom pogledu stanovnici ovog naselja su ugroženi. Članovi Fondacije “ACT Foundation” sa svim dobrovoljcima nisu u mogućnosti da pročiste taj vazduh, ali jesu dobili priliku da pomognu pojedinim Šangajcima na drugi način. Organizovali smo donaciju onoga što je osim vazduha neophodno za preživljavanje a što im nedostaje – hrane.
Današnja akcija je bila prava rođendanska proslava. Dobra ekipa, dobro raspoloženje i dobra organizacija kad se udruže kao snažni talas pojačali su pozitivnost u našem okruženju, te povoljne efekte osete i oni koji nisu u direktnom dodiru sa nama. Čista srca poklone smo podelili onima kojima su najpotrebniji, i danas su to bile najugroženije porodice bez primanja ili socijalne pomoći u Šangaju. Hvala gđi Marijani Pavlović koja je uočila i obavestila te porodice i zajedno sa njima pripremila potrebnu dokumentaciju da se i mi uverimo u njihovu nemaštinu.
Pripremili smo pakete hrane za 10 porodica, u svaki paket stavili brašno, šećer, ulje, kukuruzni griz, makarone, keks, sok, krompir, luk... Pored tih kupljenih paketa ljudi su priložili svoje pakete hrane. Uz to, dali su i garderobu, te je bilo i odeće na poklon. Osim toga, oni koji su i sami roditelji i čija deca se više ne igraju sa svojim igračkama poslali su i te igračke, od kojih su neke još neraspakovane! Jedna malena devojčica se oduševila lutkom koju je dobila na poklon, ozarena odmah se igrala i gugutala i cikala od sreće, bez obzira što je tu bilo toliko nepoznatih ljudi u kući i što je za detence ova poseta dobrovoljaca i članova Fondacije “ACT Foundation” bila neka vrsta vanredne situacije.
Jedan od slučajeva kojima smo pomogli bila je porodica gde je žena Marijana, 38 godina, majka dvanaestoro dece, najstarije ima 19 godina, a najmlađe 7 meseci. Vitka je i mladolika iako ne koristi ni kreme ni bilo šta za podmlađivanje. Živi na ivici egzistencije ali ne pokazuje da joj je teško i ne izaziva nikakvo sažaljenje. Svi imaju neki problem, ali ima izvesnog nužnog herojstva u toj borbi za opstanak. Njen muž radi razne fizičke poslove koje nalazi preko oglasa. U te poslove spada: nošenje tovara, rad na gradilištu i tome slično. Nikad nema stalno zaposlenje i stalan izvor prihoda, nego se snalazi - od posla do posla. Zdravstveno su osigurani ali ne primaju socijalnu pomoć. Punoletna deca su počela da doprinose svojim radom kako se snađu.
Zahvalni smo za ovu priliku da pomognemo i ulepšamo nekom život bar privremeno kao i osetili radost davanja. Pružanje od kojeg obe strane imaju koristi, i to nije bilo samo davanje, to je bilo davanje s ljubavlju. To je bilo jačanje pozitivnosti u negativnom okruženju, jer mi hranimo gladne, pojimo žedne, obuvamo bose, oblačimo nage, unosimo život tamo gde je tavorenje, i boje tamo gde je sve sivo. Rasterujemo tamu, čemer i čamu, jer svetlost ne pita koga će da obasja.
Današnja akcija je bila prava rođendanska proslava. Dobra ekipa, dobro raspoloženje i dobra organizacija kad se udruže kao snažni talas pojačali su pozitivnost u našem okruženju, te povoljne efekte osete i oni koji nisu u direktnom dodiru sa nama. Čista srca poklone smo podelili onima kojima su najpotrebniji, i danas su to bile najugroženije porodice bez primanja ili socijalne pomoći u Šangaju. Hvala gđi Marijani Pavlović koja je uočila i obavestila te porodice i zajedno sa njima pripremila potrebnu dokumentaciju da se i mi uverimo u njihovu nemaštinu.
Pripremili smo pakete hrane za 10 porodica, u svaki paket stavili brašno, šećer, ulje, kukuruzni griz, makarone, keks, sok, krompir, luk... Pored tih kupljenih paketa ljudi su priložili svoje pakete hrane. Uz to, dali su i garderobu, te je bilo i odeće na poklon. Osim toga, oni koji su i sami roditelji i čija deca se više ne igraju sa svojim igračkama poslali su i te igračke, od kojih su neke još neraspakovane! Jedna malena devojčica se oduševila lutkom koju je dobila na poklon, ozarena odmah se igrala i gugutala i cikala od sreće, bez obzira što je tu bilo toliko nepoznatih ljudi u kući i što je za detence ova poseta dobrovoljaca i članova Fondacije “ACT Foundation” bila neka vrsta vanredne situacije.
Jedan od slučajeva kojima smo pomogli bila je porodica gde je žena Marijana, 38 godina, majka dvanaestoro dece, najstarije ima 19 godina, a najmlađe 7 meseci. Vitka je i mladolika iako ne koristi ni kreme ni bilo šta za podmlađivanje. Živi na ivici egzistencije ali ne pokazuje da joj je teško i ne izaziva nikakvo sažaljenje. Svi imaju neki problem, ali ima izvesnog nužnog herojstva u toj borbi za opstanak. Njen muž radi razne fizičke poslove koje nalazi preko oglasa. U te poslove spada: nošenje tovara, rad na gradilištu i tome slično. Nikad nema stalno zaposlenje i stalan izvor prihoda, nego se snalazi - od posla do posla. Zdravstveno su osigurani ali ne primaju socijalnu pomoć. Punoletna deca su počela da doprinose svojim radom kako se snađu.
Zahvalni smo za ovu priliku da pomognemo i ulepšamo nekom život bar privremeno kao i osetili radost davanja. Pružanje od kojeg obe strane imaju koristi, i to nije bilo samo davanje, to je bilo davanje s ljubavlju. To je bilo jačanje pozitivnosti u negativnom okruženju, jer mi hranimo gladne, pojimo žedne, obuvamo bose, oblačimo nage, unosimo život tamo gde je tavorenje, i boje tamo gde je sve sivo. Rasterujemo tamu, čemer i čamu, jer svetlost ne pita koga će da obasja.