AKCIJA ZA OPORAVAK POPLAVLJENIH U ŠIDU
U petak 23. maja 2014-te, zasijao je vreo majski dan, taman da isuši što više suvišne vode u Srbiji. Ovo je prva naša veća akcija, te je bilo potrebno više dobrovoljaca, i hvala Aleksandru, Spomenki, Miri, Nemanji, Ivani, Klari, Kiveli, Danijeli, Izabeli, Dijani, Goci, Radi, Marini, Sonji, Jeleni, Radmili, Ljubi, Mileni i Milanu (Bibinim roditeljima), i svim divnim ljudima koji su doneli stvari ili na bilo koji drugi način doprineli i omogućili ovu akciju.
Išli smo direktno u Šid da predamo robu baš onima kojima je najpotrebnija. Pošto se izbeglima od poplava ne može pomoć direktno dati, postoji odlična komunikacija preko lokalne državne institucije Crveni Krst, te smo direktno do njih došli i predali robu, baš na mestu gde su pristizali ljudi iz Morovića, Jamene i drugih okolnih teško poplavljenih mesta. Kada se upišu i proceni se šta im je neophodno, raspodeljuje im se pomoć.
Prethodnog dana sakupljenu garderobu smo razvrstali i prepakovali, uredno obeležili, da bismo je tako predali. Od samog početka radili smo revnosno i skladno. Aleksandar je odlično sve koordinirao i tačno se znalo ko šta radi. Spontanim usputnim promenama smo fleksibilno izašli u susret i unapredili akciju. Iako je bio treći dan žalosti u Srbiji zbog žrtava stradalih u poplavi, naš elan i radni moral su bili na visokom nivou. Naš cilj je ne samo uteha, nego i što veći oporavak ljudi, životinja i njihovih domova. Saznali smo šta je konkretno neophodno u datom momentu, a to su dečja kozmetika, šamponi za spasioce u Moroviću koji su pristigli iz Mađarske, Austrije i drugih krajeva da bi stručno i efikasno pomogli, konzervirana hrana, bebi kašice, mleko, pijaća voda, i dezinfekciona sredstva za domaćinstvo da bi se očistio i dezinfikovao prostor gde se voda povukla. Jer, u ovoj fazi je potrebno uklanjati mokre, propale stvari iz domova, čupati podove i pre obnove, sve dobro prečistiti. Napunili smo dvoja kola i kamionet, te je pored stvari ostalo mesta za još samo nekoliko nas ljudi.
Sastali smo se sa nadležnim za primopredaju donacija u Šidu, stručnim saradnikom za magacin, ljubaznim, vrednim, prostodušnim Milanom Babićem, i nakon kratkog dogovora, šampone poslali spasiocima u Morović, a sa ostalim stvarima se uputili u crkvenu salu. Sala crkvene opštine je odisala mirom i tišinom, uz nagoveštaj tamjana koji se tu redovno palio. Divan je osećaj kako ovako duhovno mesto na novi način izražava čovečnost. Kada je video kako smo razvrstali i obeležili robu, Milan se oduševio i pohvalio nas. Izuzetno se obradovao i tome što smo doneli i hranu za pse. Predali smo specifikaciju i porazgovarali o daljim potrebama izmeštenih stanovnika u ovakvoj krizi, jer nam predstoji i sledeća akcija.
Pisala: Bilja V.
Išli smo direktno u Šid da predamo robu baš onima kojima je najpotrebnija. Pošto se izbeglima od poplava ne može pomoć direktno dati, postoji odlična komunikacija preko lokalne državne institucije Crveni Krst, te smo direktno do njih došli i predali robu, baš na mestu gde su pristizali ljudi iz Morovića, Jamene i drugih okolnih teško poplavljenih mesta. Kada se upišu i proceni se šta im je neophodno, raspodeljuje im se pomoć.
Prethodnog dana sakupljenu garderobu smo razvrstali i prepakovali, uredno obeležili, da bismo je tako predali. Od samog početka radili smo revnosno i skladno. Aleksandar je odlično sve koordinirao i tačno se znalo ko šta radi. Spontanim usputnim promenama smo fleksibilno izašli u susret i unapredili akciju. Iako je bio treći dan žalosti u Srbiji zbog žrtava stradalih u poplavi, naš elan i radni moral su bili na visokom nivou. Naš cilj je ne samo uteha, nego i što veći oporavak ljudi, životinja i njihovih domova. Saznali smo šta je konkretno neophodno u datom momentu, a to su dečja kozmetika, šamponi za spasioce u Moroviću koji su pristigli iz Mađarske, Austrije i drugih krajeva da bi stručno i efikasno pomogli, konzervirana hrana, bebi kašice, mleko, pijaća voda, i dezinfekciona sredstva za domaćinstvo da bi se očistio i dezinfikovao prostor gde se voda povukla. Jer, u ovoj fazi je potrebno uklanjati mokre, propale stvari iz domova, čupati podove i pre obnove, sve dobro prečistiti. Napunili smo dvoja kola i kamionet, te je pored stvari ostalo mesta za još samo nekoliko nas ljudi.
Sastali smo se sa nadležnim za primopredaju donacija u Šidu, stručnim saradnikom za magacin, ljubaznim, vrednim, prostodušnim Milanom Babićem, i nakon kratkog dogovora, šampone poslali spasiocima u Morović, a sa ostalim stvarima se uputili u crkvenu salu. Sala crkvene opštine je odisala mirom i tišinom, uz nagoveštaj tamjana koji se tu redovno palio. Divan je osećaj kako ovako duhovno mesto na novi način izražava čovečnost. Kada je video kako smo razvrstali i obeležili robu, Milan se oduševio i pohvalio nas. Izuzetno se obradovao i tome što smo doneli i hranu za pse. Predali smo specifikaciju i porazgovarali o daljim potrebama izmeštenih stanovnika u ovakvoj krizi, jer nam predstoji i sledeća akcija.
Pisala: Bilja V.
