ACT akcija pomoći azilantima
18. decembra 2014. godine tim Fondacije “ACT Foundation” (ACT Srbija) je posetio azilante (iz Avganistana, Sirije, Iraka, Maroka i drugih zemalja) koji su u tranzitu kroz Srbiju u potrazi za boljim životom. U njihovom privremenom smeštaju (ako se ta reč uopšte može koristiti za trošnu staru ciglanu bez prozora) u Srbiji nailaze na zaista strašne uslove života, naročito otkad je zahladilo.
ACT Srbija tim je stigao do ove napuštene ciglane na ulasku u Suboticu 18. decembra oko 10 sati ujutro sa nekoliko većih kesa sa zimskim kaputima i džemperima, čarapama i drugim odevnim predmetima. U trenu nam je prišlo oko tridesetak azilanata (bili su to uglavnom muškarci srednjih godina ili mlađi, uglavnom iz Avganistana, u begu od Talibana). Bilo je zaista dirljivo videti koliko su se obradovali odeći koju smo im doneli. Dostojanstveno i ljubazno su razdelili tu odeću među sobom i tada su među njima zasijali prelepi osmesi. Započeli smo razgovor sa nekoliko njih koji su govorili engleski jezik kako bismo saznali više o njima.
Uglavnom smo pričali sa jednim mladićem koji je odlično govorio engleski. Rekao nam je da je pre radio kao prevodioc u okviru Mirovne misije u Avganistanu, te da su mu pri njihovom odlasku Talibani ubili oca i uopšte život je postao pravi pakao. Zato je odlučio da napusti zemlju i da se prepusti nesigurnosti života jednog azilanta, pa šta Bog da.
Mi smo bili zaista prijatno iznenađeni ljubaznošću i vedrini ovih ljudi, uprkos očajnim životnim uslovima u kojima se trenutno nalaze, za šta nam je bilo dovoljno da se samo osvrnemo oko sebe.. Rekli su nam da su danima hodali i da sada u ovoj ciglani nemaju gde ni da sednu, a kamoli da odspavaju, a pritom je i tako hladno da moraju da nastave da hodaju, ili se ponekad zapale logorsku vatru, kako se ne bi smrzli.
Biba Mohan, Predsednica ACT Fondacije, je rekla: “Kad smo se spremali da krenemo, moja ćerkica je azilantima poslala pusu. Bio je to prelep momenat. Posmatrala sam njihovu reakciju i odraz topline u njihovim očima. U tom mometu, kao da se vreme zaustavilo i na tren se svet činio savršenim. U tome je magičnost ljubavi i nesebičnog služenja. Iako nismo bili u mogućnosti da im pružimo nešto više od zimske odeće, ono što im je zagrejalo srca bio je taj ljudski dodir, iskaz podrške i ljubavi koja prevazilazi sve barijere. Upravo to je duh ACT Fondacije. Ponosna sam na naš tim i verujem da će i drugi građani Srbije naći vremena, volje i sredstava da pomognu ovim ljudima.
Kasnije je jedna od naših volonterki, pošto je i sama videla u kakvoj su situaciji te se uverila da je bezbedno da ide među azilante, ponovo na svoju ruku otišla do njih i odnela im jedan topao obrok koji su pojeli u sekundi! Sve u svemu, ova akcija je ostavila dubok utisak na sve nas.
ACT Fondacija Srbije ce nastaviti da skuplja korištenu odeću i donacije za azilante (javiti se na act.fondacija@gmail.com), no takođe se nadamo da ćemo ovim putem inspirisati i druge građane Srbije da posete ovo mesto (koje je bukvalno na samom ulasku u Suboticu), da iskažu ljubav i podršku ovim ljudima, te da doniraju šta je u skladu sa njihovim mogućnostima.
Tokom predstojećih praznika će se baciti dosta hrane. Setimo se u tim momentima da tu, blizu nas, postoje ljudi koji gladuju i smrzavaju se napolju. Iskažimo našu humanost – sve što činimo, činimo sebi…
S ljubavlju,
ACT Srbija tim
ACT Srbija tim je stigao do ove napuštene ciglane na ulasku u Suboticu 18. decembra oko 10 sati ujutro sa nekoliko većih kesa sa zimskim kaputima i džemperima, čarapama i drugim odevnim predmetima. U trenu nam je prišlo oko tridesetak azilanata (bili su to uglavnom muškarci srednjih godina ili mlađi, uglavnom iz Avganistana, u begu od Talibana). Bilo je zaista dirljivo videti koliko su se obradovali odeći koju smo im doneli. Dostojanstveno i ljubazno su razdelili tu odeću među sobom i tada su među njima zasijali prelepi osmesi. Započeli smo razgovor sa nekoliko njih koji su govorili engleski jezik kako bismo saznali više o njima.
Uglavnom smo pričali sa jednim mladićem koji je odlično govorio engleski. Rekao nam je da je pre radio kao prevodioc u okviru Mirovne misije u Avganistanu, te da su mu pri njihovom odlasku Talibani ubili oca i uopšte život je postao pravi pakao. Zato je odlučio da napusti zemlju i da se prepusti nesigurnosti života jednog azilanta, pa šta Bog da.
Mi smo bili zaista prijatno iznenađeni ljubaznošću i vedrini ovih ljudi, uprkos očajnim životnim uslovima u kojima se trenutno nalaze, za šta nam je bilo dovoljno da se samo osvrnemo oko sebe.. Rekli su nam da su danima hodali i da sada u ovoj ciglani nemaju gde ni da sednu, a kamoli da odspavaju, a pritom je i tako hladno da moraju da nastave da hodaju, ili se ponekad zapale logorsku vatru, kako se ne bi smrzli.
Biba Mohan, Predsednica ACT Fondacije, je rekla: “Kad smo se spremali da krenemo, moja ćerkica je azilantima poslala pusu. Bio je to prelep momenat. Posmatrala sam njihovu reakciju i odraz topline u njihovim očima. U tom mometu, kao da se vreme zaustavilo i na tren se svet činio savršenim. U tome je magičnost ljubavi i nesebičnog služenja. Iako nismo bili u mogućnosti da im pružimo nešto više od zimske odeće, ono što im je zagrejalo srca bio je taj ljudski dodir, iskaz podrške i ljubavi koja prevazilazi sve barijere. Upravo to je duh ACT Fondacije. Ponosna sam na naš tim i verujem da će i drugi građani Srbije naći vremena, volje i sredstava da pomognu ovim ljudima.
Kasnije je jedna od naših volonterki, pošto je i sama videla u kakvoj su situaciji te se uverila da je bezbedno da ide među azilante, ponovo na svoju ruku otišla do njih i odnela im jedan topao obrok koji su pojeli u sekundi! Sve u svemu, ova akcija je ostavila dubok utisak na sve nas.
ACT Fondacija Srbije ce nastaviti da skuplja korištenu odeću i donacije za azilante (javiti se na act.fondacija@gmail.com), no takođe se nadamo da ćemo ovim putem inspirisati i druge građane Srbije da posete ovo mesto (koje je bukvalno na samom ulasku u Suboticu), da iskažu ljubav i podršku ovim ljudima, te da doniraju šta je u skladu sa njihovim mogućnostima.
Tokom predstojećih praznika će se baciti dosta hrane. Setimo se u tim momentima da tu, blizu nas, postoje ljudi koji gladuju i smrzavaju se napolju. Iskažimo našu humanost – sve što činimo, činimo sebi…
S ljubavlju,
ACT Srbija tim
